Свим православним хришћанима који данас, по јулијанском календару, прослављају васкрсење Господа нашег Исуса Христа:

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Пошто „посао не може да чека“, а сходно чињеници да за једног националисту у овом времену пропасти нема већег и значајнијег посла од борбе против непријатеља Отачаства, прескочићу све уводе и одмах ћу прећи на ствар.

Међу екстремним следбеницима Чедомира Јовановића често ћете чути да Борис Тадић и није демократски политичар, јер је „ауторитативан“ у својој странци, да је он „исти као Коштуница“ јер „инсистира на Косову које је за нас изгубљено заувек“, да је он „авет прошлости“ јер се не залаже за легализацију хомосексуалних бракова.

Ови људи нису у заблуди само што се Бориса Тадића тиче, него што се живота као таквог тиче, а наш посао овде није да дајемо само психолошке профиле „чедиста“ већ да појаснимо онима који имају очи да виде и уши да чују да је Борис Тадић сам демократија, да је Борис Тадић демократија у свој својој голотињи.

„Очито је да ће цивилизација која поседује осећај кривице за све што јесте и све што ради, имати мањак енергије и убеђења да брани саму себе.“ Жан-Франсоа Ревел

Пре неколико дана сам у Бриселском Журналу, по стремљену Истини чувеном и због тога сатанизованом „гласу конзервативне Европе“, наишао на чланак који предлаже стварање Покрета Европских Урођеничких Народа, као одговора на милитантни мултикултурализам који прети да сатре европску баштину, миленијумима уназад творену од умова и руку наших предака, предака свих европских народа.

Обраћам се само онима који желе нешто више у животу од пуке животињске егзистенције.

Обраћам се само онима који познају надмоћ духовног над материјалним.

Обраћам се само онима који знају да је бивање Србином пре свега дужност.

Срби, браћо, шта год да се данас деси, у каквој год ситуацији да се нађете, желим Вам да останете на Путу Србинде: да останете верни себи и одани својој крви, да сваки Ваш чин буде у складу са врлином и са високим захтевом бивања Србином, и да до краја испуните своју свету дужност којом сте почаствовани самом чињеницом да сте рођени у србском руху.

Бити Србин, част је и привилегија! Увек имајте то на уму! Увек имајте смрт на уму! Само тако ћете увек радити оно што је исправно!

Запамтите: боље и мртав лав него жив пас!

Слава Светој Србији!

Вечност Светој Србији!

За Бога, Част и Отачаство!

„Они који нису живели у временима пре француске револуције – не знају шта је то слаткоћа живота.“ Шарл Морис Таљеран

Пад Цариграда у руке агарјанског звериња представља истинску смрт Европе, убиство енглеског краља Чарлса Првог од стране безбожника и плаћеника Оливера Кромвела копање гроба, а убиствa недужних монарха Француске и Русије, краља Луја Шеснаестог и императора Николаја Другог, као спуштање леса у раку; признавање шиптарске независности „Косова“ биће коначно закопавање блаженопочивше.

Мир Божији – Христос се роди!

Свим Србима и свим православним Хришћанима који славе Божић на данашњи дан, желимо срећан и весео овај најрадоснији дан у години.

Ове године овде, следеће године у Самодрежи цркви!

 

Уредништво „Гласа Предака“

У току читаве своје историје човјечанство тражи мир, али рат и даље остаје један од његових насушних и, авај, неискорјењивих проблема, који је данас ријешити исто онако тешко, као што је то било и прије хиљаду година. Ово је, нажалост, природно, јер феномен рата лежи у самој основи људске историје – у греховном паду човјека, који је изопачио његову природу, и Каиновим убиством Авеља које је иза тога услиједило. Зато се упоредо са развојем друштва развијају и техничка средства вођења рата, а сами ратови постају све крвавији и суровији. У таквој ситуацији појављује се питање: да ли се људски рат може надвладати?

Цар Мурате у Косово паде,
како паде, ситну књигу пише,
Те је шаље ка Крушевцу граду,
На кољено србском кнез-Лазару:

„И роди мушко Дијете, које ће напасати све народе палицом гвозденом; и Дијете њезино би узето к Богу, и пријестолу његову.“ (Откр. 12:5)

Како је само морао бити безнадежан онај усамљени честити војник Рима из трећег и четвртог века после Христа, који је посматрао општу пропаст коју је његова Империја проживљавала! Хомосексуалне оргије самих императора и њихових официра, општи блуд без обзира на сталеж, криминал и морални пад незамисливих размера где ни украсти ни убити ни силовати више није ствар за осуду сама по себи, проституција, најезда варвара са својом неизрецивом плодношћу и неплодност домородачког становништва обрнуте сразмере, мушкост варвара и мекуштво домородаца, масовни абортуси и чедоморства, безверје и пропаст државне религије, „најспособнији мушкарци су се женили касно, множили најмање, а умирали најбрже“, „дуготрајни мир је све сталеже […] лишио ратничких врлина и вештина“, „избегавање и одлагање брака“, „стварање евнуха (савремени ментални еквивалент би могли бити транс-сексуалци – прим. аут.) се повећало како су оријентални обичаји долазили“, „исељавање капитала“, „Римљанин је изгубио интересовање за власт и окренуо се свом послу, разоноди […] или индивидуалном спасењу“…

Саопштење за јавност

Београд, 8. X 2007.

ЋЕРАЋЕМО СЕ ЈОШ!

Упркос свим претњама, клеветама и забранама, блокадама и претресима на путевима, преко 300 Образоваца сабрало се на дан Светог Краља Владислава испред Саборне цркве у Новом Саду.

Жељно смо очекивали долазак Ненада Чанка, који се данима хвалио како ће нас разјурити и згазити. Узалуд. Најгрлатији антисрбин није се усудио ни да привири ка онима за које je у Скупштини изјавио да су „накот који треба побити“.

Па где је то он био? Наравно, заклоњен иза троструког кордона.

Док смо пролазили градом, Чанак и његове „јуначине“ су више пута имали прилику да моткама разјуре „накот који треба побити“. Међутим, када се из триста грла заорило „Спрем’те се, спремте“, побегли су на супротну страну и „херојски“, иза полицијских кордона, гађали флашама и каменицама људе који су седели у кафани, а потом са насладом посматрали брутално полицијско хапшење.

Ћераћемо се још!

Отачаствени покрет Образ

Информативна служба

Драги пријатељи, саборци, браћо и сестре

Овог пута вам се не обраћа наш пријатељ Горан Давидовић, већ на жалост нови модератор блога. Тренутни и надам се привремени.

„Треба ићи оним путем честитих, којим су ишли очеви, којим су ишли дедови; идући тим путем не пропада се.“ (Мануов законик, први закон Аријаца, Глава V, параграф 178.)

Гледајући претходне седмице медијско силовање и аутосиловање србских националиста, нисам се могао отети утиску да сам свесни савременик веома значајних догађаја у историји нашег Светог Народа. Неуљудно понашање антисрбских и антиевропских снага, оличених у нелику и неделу г. Ненада Чанка, до те је мере поразило сваког честитог Србина да није могао а да се не запита: ко су ти који су толико наљутили самом својом појавом ту Гнусобу и „њојзину армаду“? И, ако могу тако да их наљуте, зар је могуће да су они баш толико зли? Или је можда нешто друго по среди?

Браћо Срби и сестре Србкиње,

Желим да Вас у мом првом чланку срдачно поздравим и пожелим Вам добродошлицу на овај новоотворени блог који ће се бавити друштвено-политичким и историјским те питањима будућности Србије и Европе са тачке гледишта носилаца вечних вредности које су твориле и наш Свети Народ и нашу Традицију и нашу културу и читаву цивилизацију којој припадамо, и које су одржале нашу Свету Веру хришћанску.