Објављено од стране: Кнез Доброхна | септембар 30, 2007

Шта би Свети Преци рекли?

„Треба ићи оним путем честитих, којим су ишли очеви, којим су ишли дедови; идући тим путем не пропада се.“ (Мануов законик, први закон Аријаца, Глава V, параграф 178.)

Гледајући претходне седмице медијско силовање и аутосиловање србских националиста, нисам се могао отети утиску да сам свесни савременик веома значајних догађаја у историји нашег Светог Народа. Неуљудно понашање антисрбских и антиевропских снага, оличених у нелику и неделу г. Ненада Чанка, до те је мере поразило сваког честитог Србина да није могао а да се не запита: ко су ти који су толико наљутили самом својом појавом ту Гнусобу и „њојзину армаду“? И, ако могу тако да их наљуте, зар је могуће да су они баш толико зли? Или је можда нешто друго по среди?

Поделе међу србским националистима на неким су местима прилично дубоке (на духовном плану, на пример, између теиста и атеиста), док на неким ни изблиза тако како се на први поглед чини. Тзв. идеолошке поделе (оне које се тичу искључиво материјалног света) у највећој су мери (у погледу највећег броја питања) беспредметне: који то поштени србски националиста не би желео да се онемогући деловање антисрбских злотвора (нешто слично је урадио председник Путин у Русији), да се оствари пуна национална слобода и социјална правда, држава општег благостања, да држава Србија поново стане иза своје Цркве, да се србска култура поново уздигне на ниво државне? Који поштени србски националиста подржава маршеве педерастих подљуди? Који мисли да је нормално да се сидом заражене особе слободно репродукују, који није препаднут могућношћу да ромска мањина постане за свега педесетак година већина (што је готово извесно са овим трендом србске демографске имплозије и ромске демографске експлозије)? Који то честити Србин благонаклоно гледа на куповину србске привреде од стране душмана? Нека се јави тај који мисли да је часно ући у војни савез који нас је пре само осам година бомбардовао због одбране небесносног Косова? Од одласка у Каносу ништа добро неће изаћи.

Данас постоји један једини србски национализам, чији је темељ деловање Светог Саве, сабрано у његовом књижевном опусу и у опусима оних који су писали о њему и Светом Симеону, србски национализам који је први у хришћанској Европи (а са великом се дозом сигурношћу може тврдити и да су Срби имали формирано родољубље и пре примања хришћанства – на пример, Доментијан назива Стефана Немању обновитељем Отачаства) и чији је врхунац узвишени и у остатку Европе ничим превазиђени Косовски мит, који слави највећу победу србског народа: победу духа над материјом, избор непролазног Царства Небеског наспрам пролазног Царства Земаљског, тај древни евроаријски принцип. Све оно што је у том оквиру и што из њега суштински не излази, добродошло је. А пошто је национални социјализам, познато ми је, пре свега спознаја Духа свог Народа, Духа који је изградио прошлост, и његова примена у садашњости, то онемогућује да се било каква немачка или било чија друга искуства преносе код Срба: другим речима, србски национални социјализам не би могао да буде као немачки. Надам се да они који се на овај начин декларишу то схватају. Шта више, сасвим сам сигуран да је тако.

Гледе уводног цитата, нека ми неко каже, да ли би Свети кнез Лазар благонаклоно гледао на мешање Срба са Ромима или са Африканцима? Да ли би Свети Сава мирно гледао на политичко партијашење? Да ли би се Душан Силни, србски цар, спремао за рат због свете Косовске земље, или би рекао да Србија неће да ратује? Да ли би Милош Обилић био на страни г. Чанка или на страни „неонациста“? Да ли би Стефан Немања данас био оптужен за верску нетолеранцију, због прогона богумилске секте? Како би Топлица Милан и Косанчић Иван реаговали када би видели да се србске пронаталне манифестације отказују (само зато што их организује Србски сабор „Двери“), а од стране србске државе дозвољавају антисрбске промоције некаквих „Пешчаника“? Да ли би Југ Богдан био срећан због најезде Кинеза (подсећања ради, и Турци су 1389. године били косооки, пре него што су у себе усисали отпаднички шљам европских народа)? Да ли ће се војвода Петар Бојовић превртати у гробу свом као Ослободилац Београда 1918. године јер се у граду који је искреног срца повратио своме роду само деведесет година доцније организују педерске параде, као што ће бити идуће године, захваљујући „победи“ на Еуросонгу, када 30,000 европских педераста нагрне у србски престолни град?

Ако постоји међу тим „неонацистима“ (новинарски израз који је посве бесмислен, без икаквог суштинског значења) неко ко слави Адолфа Хитлера онако како није достојно једног Србина да ради, са њим се око тога не бих могао сложити. Ако постоји међу тим „неонацистима“, на пример, оних који мисле да над људима треба вршити еутаназију због физичких или менталних недостатака (а сумњам да их има много таквих; са друге стране, знам људе који су равнодушне квазиверничке демонократе па овако мисле), са њим се око тога не бих могао сложити. Али зар је толико сваком честитом србском националисти страно да помисли да људе који би само проклетство и тешко бреме преносили својим недужним и још нерођеним потомцима евентуално треба стерилисати? Нови Завет то изричито не забрањује, евнуси су постојали у Византији, чак заузимали и високе црквене позиције, што спомиње и бесмислена, беспредметна и нелегална те јеретичка „папска була“? Срби су, уосталом, и били народ са једним од најнижих процената физички дегенерисаних људи зато што су до пре само стотинак година примењивали спартански еугенизам, остављајући децу са физичким недостацима да умру, на пример, о чему сведочи етнологија.

Рекао бих да је проблем понајвише у самом имену. Име носи бројне тешке ствари са собом. А сигуран сам, само да жели, Соња Бисерко би и краља Милутина етикетирала као фашисту. А шта би тек рекла за Светог Симеона који у свом завештању промовише идеју „један народ, једна држава“, исту ону коју је промовисао и Адолф Хитлер за Немце, и коју су Срби ревносно следили далеко пре појаве немачког фирера? Оно што обећава да ће се србски националисти напокон дозвати памети и помирењу те око најбитнијих ствари уједињењу је саопштење за јавност Отачаственог покрета „Образ“ који је осудио „забрану скупа“ од стране псеудосрбске полиције, „у чијим најавама није било никаквих порука мржње нити позива на насиље“ и најавио да ће они у недељу, 7. октобра 2007, на дан Светог Краља Владислава бити на улицама Новог Сада, куражно, србски, позивајући чанколисце да их спрече, ако смеју.

Ја сам изричито против свих облика поделе међу србским националистима, против идеолошких раслојавања, самоименовања, секташења и сличног: сви да будемо једно као што би Наши Стари желели – духовна деца Светога Саве и следбеници Светога кнеза Лазара и његових витез-мученика.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: