Објављено од стране: Кнез Доброхна | септембар 28, 2007

Уводна беседа

Браћо Срби и сестре Србкиње,

Желим да Вас у мом првом чланку срдачно поздравим и пожелим Вам добродошлицу на овај новоотворени блог који ће се бавити друштвено-политичким и историјским те питањима будућности Србије и Европе са тачке гледишта носилаца вечних вредности које су твориле и наш Свети Народ и нашу Традицију и нашу културу и читаву цивилизацију којој припадамо, и које су одржале нашу Свету Веру хришћанску.

Један србски дневни лист на овај начин пише и преноси изјаве неких нових генерација младих, злом самољубља затрованих, Срба: „Треба да ме препознају ови из војске, па да ме мобилишу чим буде фрке. Не бих да причам, то су сујетни и осветољубиви људи. Мука ми је, брате, од униформе и српске политике.“ Један други каже овако: „То је било једно ужасно искуство и не могу да верујем да Влада Србије жели да нам поново приреди оно што нам је Милошевић приређивао годинама уназад. Докле ће више Срби да гину?! Сви иду напред, труде се да унапреде своје државе, једино ми стално нешто паметујемо и супротстављамо се целом свету.“ Лист даље пише: „Коментари осталих резервиста су у распону од равнодушности, па до излива емоција у виду најразноврснијих псовки и то све пред чиновницима Војног одсека, који евидентирају позване резервисте.

‘Ма, нећу ни да се одазивам. Имам шест месеци у маскирном само за време бомбардовања. Немојте ни да ми помињете војску. Само да се пријавим, после ме нема’, убацује се други, док његов друг шаљиво каже да на телевизији јављају да ће Србија у рат и да отаџбина зове.“

Сусрео сам се са бројним коментарима са овим у вези. Од одмахивања главом, преко неверице до излива беса због надолазећих валова бескичмењаштва попут овога. Али, моје је мишљење да не треба очајавати. Кукавица је увек било и увек ће их бити, а посебно у оним срединама које толеришу и одобравају егоизам – сви знамо зашто оваквих случајева није могло бити у старој Црној Гори, где су своје синове матере од малих ногу заклињале вером Обилића: док тога поново не буде, у целом нашем Отачаству, боље нам не може бити.

Због чега не смемо да очајавамо, због чега, шта више, морамо да будемо савршено спокојни? Зато, што док год је нас који смо спремни да умремо, да положимо своје животе на Олтару Отачаства, поразити нас не могу! Нека нас је само стотина! Читав свет можемо наопачке да преврнемо, нас сто! Нека је сто Срба који су спремни да се жртвују за оно што је Свето, попут Обилића, попут Синђелића, попут Принципа: само нас стотину читаву Србију може да надахне новом снагом, снагом Предака! Хераклит каже да најбољи људи бирају себи једно уместо свега другог: непролазну славу уместо сваке смртне ствари! Колико само истине лежи у томе: то је један од оних вечних идеала који су следили србски витезови у Косовској бици!

Не треба очајавати!

Смрт дефетизму! Живот Србији!

Враћају се она времена када је само племство ишло у рат! Ми смо то ново племство, јер ми схватамо шта је прво по вредности: Бог, Част и Отачаство! Ово ново србско и европско племство рађа се управо у овим декадентним временима, у којима се види „ко је вјера, а ко невјера“! Они су „невјера“, а ми смо „вјера“! Јер, ново племство, нова србска и европска аристократија, може да се роди једино онда када је тешко, јер, „на муци се познају јунаци“! Па и Срби су три стотине и педесет година робовали Турцима само зато што је требало време извесно да прође па да се Нова Аристократија изроди пошто је стара мученички страдала на Косову, за Бога и Отачаство. А готово све наше недаће долазе из тога што је самољубиви и нечасни књаз Милош Обреновић сатро то ново племство које се изродило, које је требало да чува Србство, као што свако племство чини, и то само зато да не би угрожавало његову књажевску позицију: оставивши тако јадни народ, мање више, на милост и немилост псеудоелити затрованој на Сорбони, у Берлину, Бечу и Лондону.

Не очајавајте због тога што је мало нас који знамо, који верујемо и сетите се речи Бијанта, једног од седам древногрчких мудраца, који каже: „већина пука није вредна ничега, само је мала мањина људи ваљана!“ Ми смо ти који ту већину треба да врате на Прави Пут: Пут Истине, Пут Правде, Пут Вере, Пут Отачаства!

Али знајте! Ви, браћо и сестре, који сте спремни за највишу жртву, Ви треба да своје животе помније чувате него они који само своје животињско бивство гледају: да чувате и да у правом тренутку искористите своје неизмерно и неизрециво богатство: ви, носиоци натчовечанског алтруизма, са животима који су вреднији од њихових, немојте своје улудо да трошите, посебно не на последице, већ само на узроке!

Будите спремни! Будите орни! Верујте!

Нова Зора се рађа!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: